Поводом низа тенденциозних објава четири синдиката у ХК Крушик на порталу вамедија.инфо од 08.02.2022. године и још неколико медија који се у дужем временском периоду несебично труде да уруше углед Крушика дајемо следеће образлозење:
Менаџмент фабрике најмање једном месечно реализује састанак са представницима репрезентативних синдиката, у нади да они сваком лојалном и посвећеном запосленом искрено и веродостојно преносе најважније информације добијене од актуелног руководства о стању и пословању фабрике. Иако детаљно упознати са свим кључним корацима који се предузимају у циљу очувања Крушика и заустављања његовог даљег урушавања, поједини представници репрезентативних синдиката, користећи уцене и приметну подршку дела политичких опонената, покушавају да омаловаже постигнуте резултате у Крушику и спрече активности које воде ка опоравку и стабилизацији фабрике.
Актуелни менаџмент се суочава са озбиљним изазовима, великим обавезама и одговорностима и само уз несебичну подршку лојалних запослених може осварити високо постављене циљеве. Дугујемо велику захвалност Министарству одбране и другим државним органима без којих је опоравак фабрике врло неизвестан. Свесни смо чињенице да део руководилаца није испунио очекивања у погледу остварених резултата. Такође смо свесни потребе појединих синдикалних лидера, којима су ускраћена незаконито стечена права, да ревитализују мрачну прошлост Крушика. Више пута смо нагласили да су рад и резултати рада кључне вредности Крушика. Поштен, вредан, одговоран и лојалан радник је императив Крушика.
То се не уклапа у ускогруде интересе појединих синдикалних вођа, који се тешко одричу раније стечених навика да уређују кадровску политику довођењем у фабрику комшија, пријатеља и рођака. Евидентно је да су поједини синдикални представници и поједини руководиоци запошљавали читаве фамилије користећи мото „Нема много запослених само је руководство неспособно да их упосли”. Таквом политиком, у Крушику се за непуне три године бројно стање са око 1.400 повећало на преко 3.200 запослених. Све то је неминовно пратило енормно издвајање за плате, ненаменско трошење аванса, галантно плаћање разноврсних синдикалних задовољстава, кашњења у реализацији уговора итд.
Сада, када дугове настале у тим тешким временима неко треба да врати, синдикална довитљивост прелази у вишу фазу. Нисмо ми „поштени синдикалци” криви што смо директно доводили или прећутно подржавали довођење армије прекобројних запослених већ ви, из актуелног менаџмента, који нисте способни да услишите наше „скромне прохтеве” којима штитимо интересе „гладних” радника: веће плате, боље радне услове и примерену стимулацију. Још много година Крушик ће трпети последице оваквог недомаћинског чињења. Уважени радници, док ви радите „гладни“, како кажу синдикалне вође, они комплетно своје радно време проводе без знања и контроле менаџмента у условима и на начин како њима одговора.
За ту жртву остварују скромна нето примања и до 80.000 динара уз несебично „залагање” за радничка права. Чак поједине синдикалне вође у својој искреној борби за радничка права организују у ваљевској чаршији и политичко-синдикална окупљања на којима упијају драгоцена искуства „прекаљених смедеревских металаца” који их уче како нешто што је добро у Крушику треба да изгледа лоше и како нешто што је здраво у Крушику треба да изгледа болесно. Тек што смо се ономад решили смедеревских добављача, ухваћених у крађи на крушиковој капији, ето нама нових недаћа.
Разумемо ми добро синдикални гнев. Укунуте су им службене пропуснице па не могу у сред радног времена да тренирају и учествују на спортским и другим, само њима знаним активностима. Губе синдикалне гласове јер поштеног и посвећеног радника који чува свој посао и свој Крушик неко препознаје и награђује не тражећи од њега било какву чланарину. Поједине синдикалне вође и даље уживају (под сумњивим околностима) стечену репрезентативност, иако немају поверење ни 10% запослених. Одричу их се рођаци, комшије и пријатељи. Тешко прихватају чињеницу да је Крушик постао фабрика у којој је сваки радник одговоран за свој рад и где се рад и залагање стимулишу, а нерад и неодговорност дестимулишу. Тешко им пада истина да је синдикална чланарина мање важна од радничких права, а да је генерални директор постао већи синдикалац од њих самих.
Несебичним залагањем актуелног менаџмента заустављен је даљи пад негативног пословања Крушика, враћен је углед Крушика код свих кључних купаца и највећег броја добављача. Крушик, полако али сигурно, постаје фабрика којој и купци и добављачи све више верују. Са већим бројем добављача су успостављени дугорочни аранжмани за враћање дугова који су на крају 2019. године износили преко 39 милиона долара. Измиривање обавеза према добављачима и другим повериоцима је приоритет Крушика. Најаве нових и великих уговора постале су реалност Крушика. Стабилном и добро балансираном пословном политиком преко 280 радника је преведено у стални радни однос, око 70 радника је добило веће групе, а путем јавног конкурса примљена су 23 нова инжењера са престижних техничких факултета.
Овај тренд ће се наставити и у наредном периоду. Поред инжењерског кадра, у другој половини године планира се запошљавање и најквалитетнијег специјалистичког средњошколског кадра. После више година стагнације, у јануару 2022. године број запослених на неодређено је премашио број запослених на одређено. У овог години је предвиђено превођење додатних 300 запослених у стални радни однос и повећање група за око 120 најстручнијих и најодговорнијих радника. За поштеног и лојалног радника то је добра вест. За оне којима Крушик искључиво служи да остваре личне интересе то представља озбиљну статусну претњу.
Прошло је време када се за долазак у Крушик „добијала” плата. Сада та плата мора да се заради. Охрабрује податак да ће Крушик, према досадашњим најавама, имати нових уговора и све више посла. То нам даје наду да долазе бољи дани за Крушик. Морамо бити стрпљиви и разумни. Крајње рационално и одговорно морамо водити рачуна о новчаним издвајањима управо због наслеђених значајних дуговања и зато молимо све поштене и одговорне раднике за разумевање. Опоравак једног оваквог система је мукотрпан и дуготрајан процес и не може се решити за неколико месеци.
Радни услови су објективна околност и пре свега последица бомбардовања фабрике. Свесни смо да нам требају бољи радни услови и на томе ће се радити у будућности. Пођеднако је важно јачање радне и технолошке дисциплине у производњи, што је предуслов за успешну реализацију уговора и наплату из тих реалних извора. Било какво повећање зарада мора бити засновано на реалним основама и у оквиру економски одрживих вредности. У садашњим околностима учешће зарада у укупним расходима је далеко изнад пројектованих вредности.
Независно од тога, менаџмент је максимално посвећен даљем јачању система вредности у циљу перманентног стимулисања радника који остварују добре резултате. Исто тако, појединци и групе који својим чињењем или не чињењем угрозе реализацију актуелних и будућих уговора биће на одговарајући начин дестимулисани. Запослени којима је стало до радног места, који својим радом, односом према раду и оствареним резултатима показују лојалност фабрици имаће у менаџменту Крушика искреног и социјално одговорног партнера, који ће ту лојалност умети адекватно да награди. Сведоци смо да је пандемија, као глобални проблем, оставила озбиљне последице и на Крушик.
Овај проблем је често коришћен као оправдање да се нешто не уради, да се обавезе не изврше и уговорени рокови пролонгирају. С друге стране, то није могло бити оправдање за менаџмент фабрике, која послује искључиво по тржишним принципима, да се зараде запослених исплате са кашњењем. Синдикални представници за то нису имали слуха. Груба је неистина да синдикат није упознат или није добио потребна објашњења у вези са дестимулацијама. Више пут им је указано да су исте искључиво везане за остварене резултате у току месеца. Ако је остварена реализација на нивоу фабрике мања од планиране, реално је очекивати да примања буду мања јер ни у једној озбиљној компанији, која тежи одрживом пословању, не можете делити вредност у износу већем од оствареног. Евидентно је да на свим нивоима морамо да радимо више и одговорније што ће се директно одразити и на веће зараде.
Почев од јануара 2022. године, 785 радника са најнижжим групама је добило повећану зараду, чиме је обухваћено око 30% од укупног броја запослених. Свакако ће менаџмент додатно преиспитати постојећи систем вредновања. Један од усвојених пословних циљева на чијем остварењу ће се радиту у овој години је смањење броја режијског особља (тренутно чини 35% од укупног броја запослених) по моделу преквалификације или превођења на одговарајућа производна радна места. Циљно стање је 32% од укупног броја запослених на крају ове године. Квартална оцена параметара радног учинка на бази прецизно утврђених критеријума биће кључно мерило вредновања рада сваког појединца.
Вредни и одговорни радници својим посвећеним радом обезбедиће будућност и себи и фабрици. Уколико се синдикални лидери определе за неки „лагоднији” или можда „политички пријемчивији” начин решавања тренутне, врло незавидне, ситуације тако што ће штрајк искористити као инструмент да себи и својим истомишљеницима обезбеде некакве краткорочне финансијске аранжмане мимо реалних економских основа, морају бити свесни чињенице да сопствену и судбину Крушика узимају у своје руке. Актуелни менаџмент је максимално посвећен Крушику и није спреман да преузме одговорност за један такав „синдикално-политички” експеримент.